Студенти пуштају вештачку интелигенцију да им положи цео курс. Питање је шта ваше радно место учи од тога

Професор у САД-у, са двадесет година искуства, седео је и читао поруке у дискусији свог курса и на крају се гласно запитао: да ли причам само са ботовима овде?

Било је то тачно, у забрињавајућој мери. New York Times је недавно истражио шта се дешава у америчким онлајн курсевима, а одговор је тешко преувеличати. Студенти се више не задовољавају тиме да замоле чет-бота за помоћ око задатка. Они дају агенту вештачке интелигенције своје податке за пријаву и пуштају га да положи цео курс: гледа предавачке видео-снимке, ради испите, пише есеје, па чак и учествује у дискусијама где се представља као студент и прича са колегама и наставницима о литератури.

Док агент учи, студент ради нешто друго. Новине помињу бесциљно прегледање друштвених мрежа и видео-игре.

Шта је агент вештачке интелигенције, за минут

Обичан чет-бот одговара када га питате. Агент вештачке интелигенције узима циљ и сам га извршава: пријављује се, кликће, чита, пише и предаје, корак по корак, без да неко седи поред њега. То је иста технологија која може да припреми ваш јутарњи распоред тако што ће прочитати календар и извући одговарајуће податке. Технологија није проблем. Проблем је шта се дешава када нико не види шта ради, и у чије име то ради.

Нико не жели да буде онај који зауставља

Најзанимљивије у истраживању нису студенти. То су одрасли.

Компаније за вештачку интелигенцију, према новинама, раде веома мало. Ниједна од три најкоришћеније услуге које студенти користе није одбила да напише цео есеј, ниједна не спречава своје моделе да се пријаве на платформе за учење, а захтев наставника да вештачка интелигенција бар најави да је вештачка када учествује у дискусији курса је игнорисан. Једна од компанија је одговорила да би такав захтев угрозио приватност студената. Прочитајте ту реченицу два пута.

Универзитети у међувремену седе на две столице. Многи имају уговоре вредне милионе евра са компанијама за вештачку интелигенцију и деле алате вештачке интелигенције и наставницима и студентима, док сваки појединачни наставник сам одлучује да ли ће употребу подстицати, толерисати или кажњавати. Један наставник са универзитета који је управо потписао велики уговор о вештачкој интелигенцији је то сажео: не добијам никакво упутство како да одвратим студенте, добијам курсеве како да то користим.

Истовремено се подстиче и забрањује, а правило одређује онај кога случајно питате. Да ли вам ово звучи као неко радно место које познајете?

Повлачење у физички свет

Неки образовни центри су извукли закључак, и он је речит: једино што сигурно функционише јесте да се напусти екран. Правни факултет у Чикагу је забранио рачунаре, таблете и мобилне телефоне у учионицама за прву годину. Универзитет Принстон је укинуо свој више од сто година стар кодекс части, који је студентима омогућавао да пишу испите без надзора, након скандала са вештачком интелигенцијом.

Кодекс части који је издржао светске ратове и пандемије није издржао агенте вештачке интелигенције. Не зато што су студенти постали лошији људи, већ зато што се систем заснивао на претпоставци која више не важи: да онај ко предаје нешто јесте онај ко је то и урадио.

Исти филм се приказује на вашем радном месту

Замените студенте запосленима, платформу за учење вашим системима, а есеј понудом, и добијате исту причу. Састојци су познати:

Употреба вештачке интелигенције коју нико не види, у приватним налозима и алатима за које руководство не зна. Двоструке поруке одозго, где се вештачка интелигенција и подстиче и сумњичи. И правила која у пракси одређује сваки руководилац за себе, баш као што то ради сваки наставник.

Одговор школског света, да се забрани и врати на папир и оловку, није опција за радно место. Нико не забрањује рачунаре у канцеларији. Оно што остаје је пут који функционише: учините употребу видљивом уместо невидљивом.

Зато смо направили EuroWork тако да никада не можете да се запитате ко је шта урадио. Одговори вештачке интелигенције су означени као такви, то захтева ЕУ регулатива о вештачкој интелигенцији од августа. Наш агент вештачке интелигенције представља план и чека одобрење пре сваког корака, а свако покретање оставља потврду о томе шта је урађено и колико је то коштало. Ништа се не шаље у нечије име, а оно што агент напише постаје нацрт који човек одобрава, својим именом и својом одговорношћу.

Наставник у истраживању је заправо желео само једну ствар: да зна када прича са машином. То није много тражено. То би требало да буде минимум, у школи и на послу.

Три питања за следећи састанак руководства

Да ли знате који се алати вештачке интелигенције данас користе у вашим системима, и у чије име?

Да ли шаљете двоструке поруке, одушевљени уговор централно и тишина о правилима локално?

И ако би вас клијент питао ко је заправо написао вашу последњу понуду, колико сте сигурни у одговор?

Онај ко не може да одговори има исти проблем као и универзитети. Разлика је у томе што ви још увек имате времена да изаберете други пут.

Извор

Истраживање је објављено у New York Times-у 10. августа 2026. и налази се иза платног зида: nytimes.com/2026/08/10/us/ai-cheating-online-degrees.html