Osnivač o senci AI-ja: svi to rade, niko ne priča o tome

Rikard Erikson je čovek koji je 1996. godine izgradio ono što je postalo LunarStorm, prvo društveno mrežno mesto na svetu, sa milionima korisnika mnogo pre nego što je postojao Fejsbuk. Od tada su on i njegova kompanija pokrenuli razvoj AI-ja u više od 7.000 skandinavskih preduzeća i javnih ustanova, i videli izbliza šta se dešava kada tehnologija pretekne pravila.

Danas vodi svoju obrazovnu kompaniju u Varbergu i stoji iza osnivanja EuroWork-a. Seli smo i razgovarali o tome zašto je izgradio AI radno mesto za evropske organizacije, i zašto smatra da je najvažnija funkcija ona koja pokazuje koliko košta odgovor.

Kažeš da je senka AI-ja pravi problem. Šta to znači?

— Da se već koristi. Na svakom radnom mestu koje posetim postoji neko ko zalepi nacrt u ChatGPT da ga ulepša. Često ih je više. Rade to preko svog privatnog naloga, jer je to onaj koji imaju, i rade to zato što žele da stignu da obave posao. To nije neposlušnost, to je ambicija.

Problem je što niko ne zna šta je otišlo napolje. A kada niko ne zna šta je otišlo napolje, niko ne može da odgovori na pitanje kada ono stigne.

Ko postavlja pitanje?

— Pre ili kasnije neko drugi, a ne ti. Klijent koji se pita gde su otišli njegovi podaci. Revizor. Inspektor zaštite na radu. Ili novinar, ako imaš lošu sreću. I tada nije na saradniku da odgovori, već na rukovodstvu. Odgovoriti „imamo politiku“ nije dovoljno ako je ta politika dokument koji niko nije pročitao i ništa je ne sprečava.

Ali većina ipak ima neko pravilo?

— Mnogi imaju pravilo koje kaže ne. To je najgora varijanta, jer se onda upotreba nastavlja, ali postaje nevidljiva. Problem se premestio iz neuređenog u neuređeno i tajno.

Video sam to jasno na jednom mestu gde je AI potpuno zabranjen. Svi su ga ipak koristili. Razlika je bila što su to sada radili preko telefona umesto preko poslovnog računara, da se ne bi videlo. Uspeli su da to učine podjednako rizičnim i teže uočljivim.

I radni i privatni život se mešaju?

— Da, i to je deo koji ljudi potcenjuju. Kada neko koristi svoj privatni nalog, radni materijal se nalazi na nalogu koji poslodavac ne poseduje. Osoba promeni posao, i materijal ide sa njom. Osoba izgubi lozinku, i niko ne može da pristupi ničemu. A u toj istoriji se nalaze i ponuda za klijenta i pitanje o izboru škole za dete, u istoj niti, kod provajdera s druge strane Atlantika.

Niko nije zlonameran. To je samo ono što se dešava kada ljudima ne date alat koji je zaista njihov radni alat.

Znači, EuroWork je alternativa?

— EuroWork je pokušaj da se zakonita alternativa učini najlakšom. To je cela ideja. Ako je siguran način komplikovaniji od nesigurnog, siguran će uvek izgubiti, u svakoj organizaciji, bez obzira na to šta je šef rekao na sastanku.

Šta je to konkretno što treba da ga učini lakšim?

— To što izgleda kao ono na što su ljudi već navikli. Napišeš pitanje, dobiješ odgovor. Niko ne treba da pohađa kurs da bi počeo. Razlika je u okruženju: odgovori se obrađuju u Evropi kao standard, sadržaj se nikada ne koristi za obuku nekog modela, i to piše ispod svakog odgovora tako da ne moraš da tražiš u ugovoru.

A cena?

— To je moja lična opsesija. Niko drugi ne pokazuje koliko košta odgovor. Kupiš licencu, a onda je tišina, i tek sledećeg meseca ekonomski odsek vidi jednu veliku sumu.

Kod nas piše cena pre nego što pošalješ pitanje. Uravnotežen odgovor od evropskog modela košta nekoliko desetina para. Ako izabereš vrhunski američki model, isto pitanje košta oko četrdeset četiri pare. Nije loše izabrati skupo, ponekad to i vredi, ali treba da znaš pre, a ne posle.

Zašto ti je baš ta detalja toliko važna?

— Zato što je to iskrena verzija onoga što prodajemo. Svi kažu da su transparentni. Veoma malo njih pokazuje broj koji može da se okrene protiv njih. Želim da finansijski direktor može da sedi sa našom uslugom i računa, a ne da nagađa.

Vi gradite i režim agenta. Zar to nije suprotno kontroli?

— Upravo toga sam se i plašio. Zato je podrazumevano da AI pita pre nego što uradi bilo šta. Zadaš cilj, on predloži plan u koracima, a ti odobravaš korak po korak i vidiš koji alat će se koristiti i zašto. Sve završava u revizijskom dnevniku.

Mislim da je baš taj prekidač razlika između toga da li će opština moći da koristi agente ili ne. Sposobnost postoji kod svih sada. Ono što nedostaje je dokaz ko je rekao da.

Šta je najteže u izgradnji ovoga?

— Da se uzdržim. Svake nedelje postoji deset stvari koje bi se mogle dodati, a devet od njih bi proizvod učinilo lošijim jer bi ga učinilo teže razumljivim. Onaj ko doda sve na kraju dobije nešto što zahteva konsultanta da bi se počelo. A onda si izgradio upravo ono što si želeo da zameniš.

Šta se nadaš da će neko reći za godinu dana?

— Da su prestali da razmišljaju o tome. Da se na njihovom radnom mestu više ne postavlja pitanje „smem li da koristim AI za ovo?“, jer je odgovor vidljiv u alatu dok radiš. I da finansijski direktor zna koliko je koštalo, do pare.

Daj mi nešto konkretno. Šta ljudi rade sa tim, jedan sasvim običan utorak?

— Najzanimljivije je što odgovor retko kad bude ono što očekuješ. Svi pogađaju „pisanje tekstova“. Ono što zapravo najviše štedi vreme je što ne moraš da čitaš. Dobiješ godišnji izveštaj od trista strana, kažeš ko si, i dobiješ nazad ono što se tiče baš tvoje uloge. Ili zahtev za ponudu: priložiš ga zajedno sa onim što ste ranije isporučili i pitaš direkt da li vredi trodnevni rad. Probali smo to sa podlogom koja namerno nije ispunjavala dva obavezna zahteva, i odgovor je tačno ukazao na njih.

— Zatim imamo slučaj ugovora. Dve verzije istog kupoprodajnog ugovora, gde je druga strana izbrisala jednu rečenicu o odgovornosti za osoblje i skratila garanciju. Obe su uočene. Takve izmene prokliznu pogledom kada čitaš u sedam uveče.

A ono sa fotografisanjem stvari?

— To je funkcija kojoj se ljudi prvo smeju, a onda najviše koriste. Fotografiš tablu posle sastanka, tražiš plan projekta sa odgovornim osobama. Fotografiš rukom pisan dokument iz 1897. godine, dobiješ prevod sa neizvesnim rečima označene. Fotografiš uputstvo na finskom. Zvuči kao igračka dok ne staneš u magacin sa spravom čije ime ne znaš i zbog toga ne možeš da pretražiš.

Koja je najčešća razočaranje?

— Da ljudi traže brojeve a da ne daju nikakav materijal. Tada model može da izmisliti izvor koji zvuči potpuno uverljivo. Probali smo da tražimo protivargumente za jedan debatni članak, i odgovor se zasnivao na izveštaju koji ne postoji. Rasuđivanje je bilo korisno, brojevi su izmišljeni.

— Zato uvek kažem isto: daj mu dokument. Sa materijalom brojevi budu tačni. Bez materijala, to je dobro formulisana pretpostavka. To nije mana EuroWork-a, važi za sav AI, ali mi smo dužni da to glasno kažemo umesto da pustimo ljude da to otkriju na sednici odbora.

Poslednje pitanje: šta da uradi onaj ko ovo čita danas?

— Pitaj svoje kolege šta zapravo koriste. Ne u formalnom kontekstu, samo pitaj. Odgovor obično bude više nego što si mislio, i uvek je bolje da to znaš sam nego da ti to saopšti neko drugi.

---

O Rikardu Eriksonu

Osnovao je 1996. godine ono što je postalo LunarStorm, prvo društveno mrežno mesto na svetu, sa milionima korisnika godinama pre nego što je Fejsbuk počeo. Zajedno sa svojom kompanijom obučavao je i razvijao upotrebu AI-ja u više od 7.000 skandinavskih preduzeća i javnih ustanova. Danas vodi svoju obrazovnu kompaniju u Varbergu i osnivač je EuroWork-a.

Isti princip kao i ranije: tehnologija koju obični ljudi stvarno koriste i rado otvaraju svako jutro. Kompanija iza LunarStorm-a zvala se LunarWorks. Ova gradnja zove se EuroWork.

Može se kontaktirati na rickard@eurowork.ai.