AI ne daje supermoći svima. Samo onima koji znaju kako

Pre oko 12.000 godina čovečanstvo se suočilo sa tehnološkom promenom. Neki su počeli da obrađuju zemlju, stvarali zalihe i gradili sela. Drugi su se podsmjehivali i nastavili da love mamute. Zna se kako je to završilo: oni koji su naučili novo izgradili su civilizacije, a mamuti su, uzgred, izumrli.

Poenta te priče nije da je tehnologija pobedila, ona na kraju uvek pobedi. Poenta je da promena nije podigla sve odjednom. Podigla je one koji su prvi naučili, a trebalo je nekoliko hiljada godina da ih ostali stignu. Ovog puta nemamo nekoliko hiljada godina na raspolaganju. Jedva nekoliko godina uopšte.

Multiplikator, a ne zamena

Najvažnije što možete da razumete o AI u radnom okruženju staje u jednu rečenicu: AI nije zamena, već multiplikator. Umnožava ono što već umete.

Iskusni pravnik koji tačno zna šta traži u ugovoru može da prepusti AI da obavi nedeljno čitanje za jedno popodne, jer odmah uočava kada je odgovor pogrešan. Marketar koji poznaje svoj zanat dobija deset korisnih ideja umesto jedne. Ali ko množi nulu, dobija nulu, samo brže i sa samopouzdanijim tonom. Ko tretira AI kao proročište i postavlja nejasna pitanja, dobija elegantno sročenu osrednjost nazad, a često iz nje izvlači i pogrešne zaključke, jer zvuči tako ubedljivo.

Pored toga, promena je obrnuta u odnosu na sve prethodne. Nisu praktična zanimanja prva na udaru, već kancelarijski poslovi, dakle, upravo one grupe koje su obično posmatrale tehnološke promene sa tribine.

Jaz koji raste svaki mesec

Rezultat se već vidi na radnim mestima: sve veći jaz između onih koji znaju kako da koriste AI i onih koji se samo igraju s njim. Dva kolege sa istom titulom i istom platom rade na potpuno različitim nivoima, a razlika nije u talentu, već u navici korišćenja tehnologije.

Uobičajen odgovor poslodavaca je da kupe licence i nadaju se. Ali licenca nikoga ne pretvara u zemljoradnika, baš kao što ni motika to nije učinila pre 12.000 godina. Znanje o tome kako se postavljaju pitanja, šta alat ne može i kada treba posumnjati u odgovor, to ne dolazi u kutiji.

Kako pretvoriti supermoći u timski sport

Obuka pomaže, zato i postoje obrazovne kompanije. Ali mi smo izgradili EuroWork na osnovu dopunske ideje: najbolji način da se zatvori jaz jeste da se znanje ugradi u samo radno mesto, tako da se podigne pod za sve, a ne samo plafon za nekolicinu.

U praksi to izgleda ovako u servisu. Najveštiji kolege čuvaju svoje veštine postavljanja pitanja kao šablone koje svi mogu da koriste, umesto da svako izmišlja svoje čarobne formule. Dokumenta, smernice i priručnici same organizacije postaju osnova iz koje AI crpi u svim razgovorima, tako da odgovori polaze od vaše stvarnosti, a ne od interneta uopšte. Gotovi specijalisti odgovaraju onako kako organizacija želi, sa pravim tonom i pravom terminologijom, jer rečnik usmerava svaki odgovor. A ko se oseća zaostalo može da pita edukativnog asistenta u meniju baš sve glupe stvari koje mu padaju na pamet, a da to nijedan kolega ne čuje.

Tako multiplikator postaje osobina radnog mesta, a ne samo nekolicine entuzijasta. Jaz, naime, nije prirodni zakon. On je samo zbir toga što je svako prepušten sebi da uči.

Pitanje ostaje

Vaši zaposleni već koriste AI, neki briljantno, većina nasumično. Znate li ko je ko, i znate li šta dele s njim?

Ko je ugradio znanje u radno mesto, ne mora da nagađa.